Opis:
Nova knjiga priča Mihajla Pantića.
Mada smeštena u prepoznatljivu svakodnevicu, Pantićeva knjiga ima značajan prostorni i vremenski raspon.
U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kada se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce. Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje od Beograda iz koga su potekli. Otuda se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom.
U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju, a na to posebno podseća završna priča „Pre vremena čuda“, veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti, koja zaokružuje i pitanje ljubavi u pričama u knjizi, i pitanje svakodnevice, i pitanje marginalnosti i odbačenosti.
Priče u prvom delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi. Pantićeve priče polaze od ideje da na svetu postoji sedam vrsta ljubavi iz kojih se izvodi svaka pojedinačna ljubav: ljubav sa preprekama, ljubav na prvi pogled, ljubav po svaku cenu, ljubav iz preobražene antipatije ili prijateljstva, fatalna ljubav, zabranjena ljubav, ljubav iz slučajnog susreta. U Pantićevim pričama u ovoj knjizi najčešće je, međutim, reč o nedogođenoj, neostvarenoj i nemogućoj ili barem odloženoj ljubavi.
Ciklus priča o Cibulki predstavlja, zapravo, niz priča o ljudima s margine, o „nedoživljenom“ i dehumanizovanom životu, što je blisko osećanje i mnogim junacima iz ostalih delova knjige.
„Priče iz svih džepova“ zaokružuju knjigu i teme pokrenute u njoj (ljubav, svakodnevica, Novi Beograd, margina, nesporazum sa svetom) kako osnovnim linijama pripovedanja, tako i dijalogom sa prethodnim pričama, pominjanjem njihovih junaka i opštom atmosferom knjige.
Drugačiji jezički tok priče „Pre vremena čuda“ opravdava njena biblijska i pekićevska referencijalnost, a na drugoj strani to je priča koja teme knjige stavlja u širu vremensku perspektivu.
Iako u nizu priča ima drastičnih scena o ljudima s margine ili o ljubavima koje je trajno unespokojile živote, u drugim pričama se, kao kontrapunkt, pojavljuje živ, razgovorni i, posebno važan, humorni ton pripovedanja.