XVII DERETIN KONKURS

ZA NEOBJAVLJENI ROMAN

2022.

obrazloženje žirija

Na XVII Deretinom konkurs za neobjavljeni roman za nagradu „Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2022. godine, stigla su 164 rukopisa…

Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina, odredio je najuži izbor od 5 rukopisa za nagradu „Miroslav Dereta” za 2022. godinu.  To su romani: Amneztičar Igora Škipine, Mraz Marka Pešića, Šetnja centralnim parkom Aleksandra Novakovića, Morbus mundi Sonje Ražnatović i Otac pred vratima Saše Nedeljkovića.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2022. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Sonji Ražnatović za roman Morbus mundi.

Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:

Igor Škipina: AMNEZTIČAR

Aktuelni događaji u životu glavnog junaka Miloša u tesnoj su vezi sa traumatičnom  prošlošću, kada je kao pripadnik specijalnih jedinica boravio na ratištu u Bosni. U trenutku u kome štiti zarobljenu devojku, ograđujući se od zločina, beščašća i svireposti kojima je svedok, Miloš se konfrontira sa svojima i za njega nema više opstanka, ne samo na frontu, nego i godinama posle rata, kada stari računi dođu na naplatu. To je okvir ovog dinamičnog romana, pisanog u duhu trilera, u kome je protagonista, preispitujući svoj životni put i načela na kojima počiva, prinuđen da se suoči sa hotimično, posredstvom hipnoze, zaboravljenom prošlošću. Paralelizam prisutan u slikanju dveju vojski, ali i sudbina junaka koji na različite načine odgovaraju na traumu, evidentan je i u ulozi vere i molitve u životu dvojice likova koji pripadaju različitim etnicitetima. Protagonista, vođen idejom da će dobrota spasiti svet, posmatra aktuelnu stvarnost i svoje akcije u njoj kao prostor ispoljavanja Božije milosti.   

Marko Pešić: MRAZ

U modernom Beogradu ispunjenom brojnim kulturnim dešavanjima, nezaobilaznim kućnim žurkama i nepreglednom nizu barova, odigraće se serija neobjašnjivih ubistava pod okriljem hladne, gradske zime. Sve će delovati kao tipična kriminalistička drama sa srećnim završetkom do momenta dok se ne ustanovi da su žrtve preminule od posledice infarkta miokarda usled izloženosti ekstremno niskim temperaturama. To će postati prvi slučajevi hipotermije ikada zabeleženih u beogradskim stanovima, radijatora vrelih od centralnog grejanja… Vremenski fenomeni će zapljusnuti Bokokotorski zaliv snagom koju nijedna metorološka stanica nije prethodno zabeležila, a u postupku će se Inspektor Obradović setiti suštine stvari. Ubistva beogradskih mladića će ostati samo još jedna u nizu nerazjašnjenih ubistava njegove karijere, a on u tome neće videti ništa loše. Mraz i Renata će ispratiti savršeni izlazak sunca nad zalivom, a zatim će se sve zauvek promeniti. Svet će nastaviti da se okreće u minutima i satima, ali će ostati bez najlepše izmaglice pored puta.  

Aleksandar Novaković: ŠETNJA CENTRALNIM PARKOM

Iako jasno markira svoje novinarske „pucnjeve“, odnosno „listu za odstrel“ junak ovog romana je novinar koji nepogrešivim nervom oseća da se nešto u svetu oko njega menja. Ali ne iz pozicije senzacionalizma novinske vesti već dubinski, kroz sudbine i delo glavnih aktera sa kojima želi da napravi intervjue. Upravo zbog toga i Aleksandar Novaković radnju svog romana locira u sedamdesete godine prošlog dvadesetog veka, tačnije u 1977 godinu kada se politička i kulturološka slika sveta preoblikuje na pragu revolucionarnih osamdesetih.  Ili kako kaže njegov glavni junak novinar: „Osam intervjua. Sedam kao sedam decenija ovog veka i osmi kao najava onog što će doći u narednoj… Ono što nisam hteo da kažem šefu bilo je da je moja vizija budućnosti bila mračna i da će se članak završiti nekim apokaliptičnim proročanskim rečima iz Starog zaveta. Ali, koga briga? Smak sveta se prodaje i prodavaće se se sve do smaka sveta a možda i malo posle toga.“

Saša Nedeljković:  OTAC PRED VRATIMA

Fabula Nedeljkovićevog romana počiva na motivu traganja, koje se u isti mah zbiva u realnom prostoru i vremenu, ali i u jednom do pucanja prenapregnutom umu. Što više priča zadobija jasne koordinate preciznim opisima i detaljima, tim se više one zamagljuju, te se Otac pred vratima konstantno kreće na granici između svetova i prepunjen je paranoidnom atmosferom, dok kruži oko ključnih civilizacijskih pitanja: jezika, informacije i (ne)mogućnosti autentičnog postojanja. Ni prostor zbivanja, ni njegova svrha i smisao ne izmiču hotimičnom i permanentnom zamagljivanju: veštom naracijom autor sve prisutno u romanu konstantno održava u dvema dimenzijama. Detektivska priča se rastače i pre no što je počela, da bi ustupila mesto satiri, misteriji i esejističim pasažima. Apokrifna Biblija, za kojom se traga, mada je ova uvek u nastajanju i traje kroz vreme na specijalan način, povezuje porodicu Amiša i Agenciju novih vesti, Njujork i selo Dobri Do u jugoistočnoj Srbiji, a ukršeni interesi likova i širok vreme-prostorni luk stvaraju okvir za promišljanje globalnih pitanja, među kojima centralno mesto pripada onom koje se prepoznaje kao zamajac složene romaneske priče: kako je moguće da je svet jednom dobio dobru vest, jevanđeosku istinu, a postao ovakav kakav jeste.

O pobedničkom rukopisu:

Sonja Ražnatović: MORBUS MUNDI

Morbus mundi je roman jednostavne kompozicije u kome se spajaju tri narativna glasa: dva iz ljudskog i jedan iz biljnog sveta. Rekapitulaciju bračnog života, ispunjenog svađama, nadmetanjima i negativnim emocijama, koja predstavlja aktuelni tok svesti supružnika, prekida muškarčevo suočavanje sa bolešću, te radikalan preobražaj bračnih odnosa. U promenjenim okolnostima fokus centralnih junaka se brzo prenosi sa površnih, svakodnevnih situacija, kojima su raspaljivali međusobni rat, na pitanja smisla, ispunjenosti i domašivosti sreće, jer „ništa kao bolest ne izbristri pogled, misli i prioritete.“ Pažnja se premešta sa tuđih mana na vlastite životne zadatke, a postojanje tek pred aktivnom pretnjom smrću zadobija smisao i vrednost.

Uspostavljanje dvoglasja i dvostruke vremenske perspektive i poklapanja i preklapanja dva dominatna (i jedina) toka pripovedanja; momenta zbivanja i momenta pripovedanja stvara perspektivu u kojoj su specifičnosti njihovog odnosa i antagonizmi veoma vidljivi. Šira slika nam pokazuje diskretnu intelektualnu slojevitu i dramatičnu sliku individue u kojoj se sudaraju egoističnost i egocentričnost, težnja ka društvenom ugledu, uspehu i novcu, kao imperativi savremenog društva. Likovi ove knjige  mimoilaze stereotipe savremenih književnih junaka, otuđenih od suštine ali i od autentičnosti u prizemnom realizmu i napadnom moralisanju, tipiziranim osobenostima savremene književne produkcije. Oni su izgrađeni kao kompleksne psihološke individualnosti, i upravo zato se zakonomernosti bolešću ugrožene egzistencije sa uverljivim opisima njihovog odnosa nameću kao univerzalna metafora života. Distanca u odnosu na opsesivne medijske i (para)književne teme i iskrenost iskaza omogućuje ovom romanu nadrastanje parcijalnog i površinskog putem sugestivnih, psihološki motivisanih slika. 

Svojim kratkim romanom, u kome protagonisti, ali i njihova životna situacija, imaju simboličku vrednost, Sonja Ražnatović nastoji da na nepretenciozan način poremeti ustajalost naših života i izmeni poredak vrednosti u okviru svakodnevlja, podsećajući na ono što je uistinu bitno.

Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Sonji Ražnatović i promocija nagrađenog romana Morbus mundi  obaviće se u Galeriji 73 na Banovom Brdu početkom decembra, na Dan gradske opštine Čukarica...

U Beogradu, 15. septembar 2022.

                                                                 Žiri:  Zoran Bognar, predsednik

                    Jasmina Ahmetagić

                                                                          Petar V. Arbutina