KADA SE IZABEL PROBUDILA U SVOJOJ LEŽALJCI, NA OBALI MORA UGLEDALA JE JEDNU DIVLJAKUŠU, ZAMRŠENE KOSE KAKO JE POSMATRA...
Beše to devojčica koja će, zahvaljujući Izabelinoj ljubavi i upornosti, naučiti da govori, da čita i piše; predano će studirati zootehniku na univerzitetu, iako će tu pasti gotovo iz svih predmeta; njeno ime će širom sveta postati sinonim za najbolje proizvode od tune, mada ona samo želi da pronađe najhumaniji način za njihovo ubijanje. Iako joj se poriču određene intelektualne sposobnosti, na drugim poljima je neosporni genije. Spremna da sačuva život u okeanima, Karen Nijeto jednako roni među tunama i među ljudima na kopnu, izazivajući u početku nedoumicu i zbunjenost u oba sveta. (Međutim, ribe će brzo shvatiti...) Njena najneobičnija osobina je to što nije u stanju da koristi metafore ili eufemizme kako bi zamaskirala stvarnost. Autentična i naizgled puna iznenađenja, Karen uspeva da ostvari ono za čime čeznu svi „normalni" ljudi: ona živi u potpunoj harmoniji s prirodom i svojom ličnošću.
Pred čitaocima je na suptilan i superioran način ispričana priča o prožimanju, koja im silovito i beskompromisno skreće pažnju na bića koja na prvi pogled izgledaju inferiorno i nebitno.
Rafinirano i dirljivo, potresno i razigrano, Sabina Berman nas upoznaje sa ženom koja je zaronila u samo srce sveta.
Prevod sa španskog: Sandra Nešović
Osvojila mi je srce. Buntovna, neshvaćena, genijalna, ne mogu da prestanem da mislim na nju. Ovo je nezaboravna priča o slobodi i različitostima. Ana Marija Matute