Koje poruke nam adolescenti šalju svojom ljutnjom i besom i zašto je važno da čujemo te poruke? Zašto ljutnju ne treba potiskivati? Kako raditi sa razdražljivim, nepredvidivim i ljutitim mladim ljudima? Zašto je važno da čujemo ljutnju mladih i prihvatimo njeno postojanje? Kako da prepoznamo kada je ljutnja samo maska i odbrana od bolnih osećanja i kada mladi koriste ljutnju kao zaštitu i izbegavanje napada? Ovo je knjiga o radu sa tom ljutnjom, a ne protiv nje, knjiga o slušanju ljutnje, tvrdi Nik Laksmur, autor. Veliki je to izazov i za roditelje, ali i za prosvetne radnike koji se paralelno susreću i sa vlastitom ljutnjom, ljutnjom u sebi i kada, na neki način, „upijaju“ ljutnju mladih.
„Ljutnja je zdrava. Ljutnja je strast, otpornost, ona znači biti živ, učestvovati. Ljutnja je ponekad moralna reakcija na situaciju. Ona pokreće kreativnost. Ona je delotvorna. Naravno način na koji se ljutnja ispoljava izuzetno je važan: lomljenje stvari, nasilništvo, udaranje i psovanje drugih nisu ni zdrav ni prihvatljiv način za ispoljavanje ljutnje“ – piše u uvodu knjige Nik Laksmur. Ipak, zašto su za neke mlade ljude to postali jedini načini ispoljavanja ljutnje onda kada izgleda da ih niko ne čuje?
Iako je ovo knjiga o načinima rada s ljutnjom kako bismo podržali mlade ljude, autor ne smatra da ljutito ponašanje treba praštati i odobravati, jer ispoljeno kao nasilje ono povređuje ljude. Isto tako grešimo kada ljutnju uzimamo zdravo za gotovo, kao običnu pretnju ili pobunu, a ne slušamo šta stoji iza nje. Odbacujemo je i kažnjavamo, jer je se plašimo ili je ne razumemo, a često postoje dobri razlozi za ljutnju mladih a oni je koriste često kao masku i odbranu od mnogo bolnijih osećanja.
ŠTA SE KRIJE IZA LJUTNJE I BESA ADOLESCENATA?
● Ljutnja i bes kao odbrana od drugih neprijatnih emocija: stida, straha, anksioznosti, tuge…
● Zašto ljutnju mladih često i olako smatramo običnim neprijateljstvom, pobunom ili pretnjom?
● Kako se nastavnici susreću sa svojom ljutnjom i šta mogu da urade s njom?
DRAGOCENO ŠTIVO ZA NASTAVNIKE, PSIHOTERAPEUTE I RODITELJE ADOLESCENATA
Mislim da put napretka nije da prognamo ljutnju iz škola već da napravimo prostor za njeno bezbedno izražavanje, da je priznamo kao sasvim opravdanu emociju, kao priliku a ne kao pretnju. Kao priliku za bezbedno ispoljavanje snažnih osećanja kako se ona ne bi u mladim ljudima nakupljala i nekontrolisano eksplodirala.
Nik Laksmur, autor