Niče i metafizika Mišela Ara smatra se jednim od najlucidnijih savremenih tumačenja Ničea. U poglavlju „Preobražaj božanskog", iz kojeg prenosimo delove, Ar se hvata u koštac s čuvenom Ničeovom rečenicom „Bog je mrtav", pokazuje na koji način i zbog čega Niče tvrdi tako smelu stvar. Potom, Ar razrešava protivrečnosti koje nastaju u vezi sa smrću besmrtnog bića, osvrće se na Ničeov politeizam i veselo društvo antičkih bogova („bogovi su pomrli od smeha kada su čuli da postoji samo jedan bog"), ali naročito insistira na, do sada, slabo komentarisanom Ničeovom razlikovanju između boga i božanskog, dakle između večnog bića i večne i uzvišene božanske prirode. Tradicionalni bog je, naime, bog morala i dobrih namera, što će reći da zajedno s razaranjem morala, kao skrivene volje za moć, propada i hrišćanski bog. Ali, prema Aru, ono što ne propada jeste ono božansko, ono što ne može da ne postoji kao nadahnuće, kao ono što pokreće večno vraćanje istog. Zbog toga Ničeu i jeste potrebna figura Isusa koja se preobražava u Dionisa, te, potom, Dionis ponovo u Isusa, kao da ono božansko ima dvostruku, čak i višestruku prirodu. Utoliko Isus izlazi iz ozračja hrišćanskog razumevanja božje prirode i postaje bog ljubavi bez preteškog i istrošenog hrišćanskog tereta.
U briljantnoj Arovoj knjizi izdvajaju se svežinom i originalnošću upravo poglavlja posvećena onom božanskom i večnom vraćanju istog, jer francuski filozof, baš kao i sam Niče, nastoji da ove motive oslobodi tegova metafizike.