Mora da sam svih ovih godina bila uspavana lepotica, i pojela sam
bila, očigledno, otrovnu jabuku. Ne znam ko mi je uvalio tu otrovnu
jabuku? Mama? Škola? Svi muškarci u mom životu? Aleksandar, moj bivši
muž? One uzaludne ljubavi koje su došle posle njega? Ideologija levice
na kojoj je odrasla cela moja generacija, da niko ne treba nikoga da
vodi? Tito? Nebitno je sada. Sada znam. Sada doživljavam prosvetljenje.
Gde su otišle one penzionerke, da im kažem da stvarno ne mrzim muškarce?
Shvatila sam, napokon! Radi se o nečem drugom.
Feminizam ubija romantiku. Feminizam ubija velike muške poteze. Feminizam je sranje!
Da me niko ne čuje, to je jedno veliko sranje.
Hoću da dođeš po mene, uhvatiš me za ruku i odvedeš me
negde, i da ne znam gde, samo da žmurim i ti da me vodiš, da prvi put u
životu osetim kako je to biti prava normalna žena.
Uzbudljiva,
duhovita i potresna priča o ljubavi, ljubomori, padu i ustajanju, o
gubitku i ponovnom osvajanju vlastitog života. Ovo je knjiga o strahu i
drhtanju, buci i besu, o popuštanju, slabosti i snazi, o jakoj ženi koja
sreće jakog muškarca i prepušta mu se.