Peter Bartl počasni je profesor na univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, na kojem je angažovan od 1968, prvo kao asistent, a onda i kao profesor istorije istočne i jugoistočne Evrope. Bavi se albanološkim studijama i priznati je stručnjak za istoriju jugoistočne Evrope, uključiv i Jugoslaviju. Bartlova doktorska teza bila je posvećena epohi albanskog nacionalizma na prelazu 19. u 20. vek, a istovremeno je objavio dragocenu zbirku dokumenata o albanskoj istoriji. Za razliku od mnogih drugih stranih istoričara, koji su često prihvatali nacionalnu ideologiju naroda koji proučavaju kao svoju, svrstavajući se u red njenih manje ili više skrivenih promotera, Bartl uspeva da sačuva odgovarajuću meru objektivnosti, izbegavajući, u značajnoj meri, da preuzme neke od opštih stereotipa koji vladaju u savremenoj albanskoj istoriografiji.Pored Albanaca, njegova najznačajnija dela su Der Westbalkan zwischen spanischer Monarchie und osmanischem Reich: zur Türkenkriegsproblematik an der Wende vom 16. zum 17. Jahrhundert (1974), Quellen und Materialien zur albanischen Geschichte im 17. und 18. Jahrhundert (1975), Grundzüge der jugoslawischen Geschichte (1985), Albania Sacra: Geistliche Visitationsberichte Aus Albanien, 1–4 (2007–2017).