Robert Muzil (1880‒1942), austrijski esejista, dramatičar, pripovedač i romanopisac. Obrazovanje je sticao u vojnim internatima i na studijama mašinstva, da bi kasnije studirao psihologiju i filozofiju. Prvi roman Pometnje pitomca Terlesa objavio je 1906. Iako je prvu u nizu literarnih nagrada ‒ Klajstovu nagradu za književnost ‒ dobio 1923. za dramu Sanjari (1921), svojim dramskim delima nije uspeo da osvoji pozornicenjegova dramska dela. Književnu elitu zainteresovao je tek svojim životnim delom, romanom Čovek bez svojstava, koji je, s prekidima, od dvadesetih godina XX veka pisao sve do smrti. Pored velikog broja priča, u Muzilovom opusu ističu se farsa Vincenc ili prijateljica značajnih muškaraca (1923), kao i zbirka eseja, misli i priča: Zaostavština za života (Nachlass zu Lebenszeiten), objavljena 1936. Poslednje godine života provodi u izbeglištvu u Švajcarskoj, gde je i umro od moždanog udara.