Sava Banković

Sava Banković (1905–1997) Sveš­te­nik, pro­to­je­rej-sta­vro­for. Ro­dom iz sela Baljkovac kraj Kra­gu­jev­ca. Otac mu je stre­ljan u Kra­gu­jev­cu 21. ok­to­bra 1941, a brat po­gi­nuo u ne­mač­kom za­ro­blje­niš­tvu. Dvapu­t je osu­đi­van na smrt i dvapu­t na ro­bi­ju. Rat ga je, kao pro­fe­so­ra bogoslovije, za­te­kao u Alek­sin­cu, a kraj ra­ta u Vr­njač­koj Ba­nji, gde je i uhap­šen, no­vem­bra 1944. Ozren­ski par­ti­zan­ski od­red ga je pozivao 1944. da im se pri­dru­ži, što on od­bi­ja, pa ga par­ti­zan­ski sud već tada osu­đuje na smrt. Odmah posle oslo­bo­đe­nja, uhap­šen je 16. de­cem­bra 1944. i Vojni sud u Nišu osu­đuje ga 3. maja 1945. na smrt zbog sa­rad­nje s JVuO. Me­đu­tim, Vi­ši voj­ni sud u Kra­gu­jev­cu 21. ma­ja 1945. pre­i­na­čio je ka­znu na 15 go­di­na ro­bi­je – ce­lu je iz­dr­žao u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Dru­gi put je uhapšen dok je bio sveš­te­nik u Beš­koj i osu­đen je 1973. na 4 godine zbog ne­pri­ja­telj­ske pro­pa­gan­de na šest go­di­na za­tvo­ra, tj. zbog po­se­do­va­nje knji­ga i le­to­pi­sa ko­ji sa­dr­že ne­pri­ja­telj­sku pro­pa­gan­du i zbog saradnje s političkom emigracijom. Nakon izlaska iz zatvora du­go je ži­veo kao mo­nah u ma­na­sti­ru Ravanica na Fruš­koj go­ri. Ukupno je proveo na robiji gotovo 20 godina.