Mladen Milosavljević je pre više od decenije, 2013. godine, skrenuo pažnju poklonika folklorne fantastike igranim filmom „Naprata“, napetim sedamdesetominutnim hororom koji je sa uspehom prikazan (i nagrađivan) na festivalima koji neguju žanr.
Milosavljević se vraća istoj temi i ove, 2024. godine, s tim da ovoga puta svoju priču o prokletstvu pretače u roman.
Filmska „Naprata“ je efektni „mali“ film nastao na talasu popularnosti filmova snimljenih u maniru „pronađenog snimka“ koji je krajem milenijuma proslavila „Veštica iz Blera“. Književna verzija je nešto drugo. Ona donosi dubinu koju film nije imao (i nije mogao/trebalo da ima), a priča o jezivoj naprati i njenim žrtvama obrađena je u vidu psihološkog romana sa snažnim (mada ne uvek i presudnim) horor nabojem.
Dvodelna kompozicija donosi „dve strane istog novčića“, i nudi uvid i odgovore koje ranije nismo imali, sve to dato ekonomično i nadasve efektno, na tragu folklornog realizma neprevaziđenog Milovana Glišića, istovremeno i na jedan savremen način, sa obiljem pronicljivih pop-kulturnih referenci.
Književna „Naprata“ intrigira i daje dodatni sloj i kvalitet filmu, a kao samostalno delo se lepo uklapa u korpus srpske folklorne fantastike.