Nikos Kazancakis, jedan od najznačajnijih grčkih pisaca i filozofa XX veka, rođen je 1883. na Kritu. Diplomirao je u Atini na Pravnom fakultetu, da bi potom nastavio studije u Parizu. U balkanskim ratovima borio se kao dobrovoljac grčke vojske. Posle toga počeo je da putuje po Evropi i Aziji, iz čega su nastali njegovi putopisi:Španija, Egipat–Sinaj, Kina–Japan, Šta sam video u Rusiji, Engleska itd. Poseban uticaj na njega imaju učenja Ničea i Bergsona, filozofije hrišćanstva, marksizma i budizma, a njegovo celokupno delo predstavlja upravo pokušaj sintetisanja tih naizgled nespojivih pogleda na svet. Godine1927. objavljuje Askitiki (Bogospasitelji), svoje najznačajnije filozofsko delo. Posle trinaest godina rada na rukopisu, 1938. objavljuje modernu verziju Odiseje, koja se sastoji od 33.333 stiha. Ipak, slavu stiče sa dva svoja romana, Život i doživljaji Aleksisa Zorbasa i Poslednje iskušenje,koje je izazvalo veliku sablazan i Pravoslavne i Katoličke crkve, zatim piše Hristos ponovo razapet, kao i autobiografsko delo Izveštaj El Greku. Umro je 1957. u Nemačkoj,a sahranjen je u venecijanskoj tvrđavi nadomak svog rodnog grada, Irakliona.