Ostvarivanje „američkog sna” Kurta Vonegata nije otpočelo senzacionalnim, munjevitim uspehom, premda bi tako nešto, istini za volju, sasvim pristajalo biografiji pisca za koga je književnost bila tek jedna u nizu najrazličitijih profesija kojima se bavio – od prodaje automobila do novinarstva.
Početak te karijere nije previše obećavao. Po većini formalnih obeležja bliski obrascu naučnofantastičnog žanra, romani kao što su Mehanički pijanino (Player Piano, 1952) i Sirene s Titana (The Sirens of Titan, 1959), odlikovali su se i značajnim satiričkim ambicijama, snažnom ironijom i ništa manje naglašenom sentimentalnošću – osobinama koje su zbunjivale i odbijale ljubitelje „čistog” žanra, a u isti mah bile nedovoljne da privuku ozbiljniju pažnju kritike ili šire publike. Zbog toga je Vonegat, sva je prilika, osetio potrebu da u svom stvaralaštvu razdvoji naučnofantastičnu i nežanrovsku umetničku prozu; o takvom nastojanju svedoče romani Majka noć (Mother Night, 1962) i Kolevka za macu (Cat’s Cradle, 1963).
Sasvim prirodan naredni korak u Vonegatovom stvaralačkom razvoju predstavljao je pokušaj da ponovo stvori amalgam realizma i naučne fantastike, čvršći i bolji od onog u ranim romanima. To mu je na briljantan način pošlo za rukom u romanu Klanica pet (Slaughterhouse – Five, or The Children’s Crusade, 1969), koji će za mnoge ostati ključno ostvarenje Kurta Vonegata.
Sedamdesetih godina, Vonegat je s uspehom održavao ugled i popularnost, premda, izvesno je, romani iz tog perioda ne idu u red njegovih najboljih ostvarenja. Doručak šampiona (Breakfast of Champions, or Goodbye, Blue Monday!, 1973) i Slepstik (Slapstick, or Lonesome No More!, 1976) nudili su čitaocima uobičajeno lucidnog i duhovitog, ali i „već viđenog”, pomalo umornog Vonegata. Srećom, nije to bio nagoveštaj kraja, već predah u kome se Kurt Vonegat pripremao da napiše svoja najzrelija dela – nezaobilazni Galapagos (1985), postapokaliptičnu crnohumornu priču napisanu u najboljoj tradiciji „vonegatovske” naučne fantastike, i roman Snajper Dik (Deadeye Dick, 1982).