Rođen je u Iranu 1954. Studirao je fiziku u Teheranu, nakon čega se pridružio levičarskom pokretu koji se protivio Šahovom, a kasnije i Homeinijevom režimu. Zbog knjiga u kojima kritikuje režim u domovini, prinuđen je da je napusti 1988. Seli se u Holandiju i počinje da piše na holandskom jeziku.
Posle debitantske zbirke pripovedaka Orlovi (1993), usledile su knjige: Devojke i partizani (1995), Putovanje prazne flaše (1997), Portreti i jedan stari san (2003).
Za roman Džamijska kuća, njegovo najznačajnije delo kojim je postigao veliki uspeh kako u Holandiji tako i širom sveta, i koji je preveden na više od dvadeset jezika, dobio je nagradu Premio Grinzane Cavor koja ga je svrstala u društvo prethodnih dobitnika: Kucija, Saramaga, Najpola, Grasa i drugih svetski priznatih autora.
Jedan je od najcenjenijih holandskih kolumnista.
Danas živi u Delftu pod pseudonimom koji je sastavio od imena dva pogubljena prijatelja.