Džang Vej (rođen 1956) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca. Slavu je stekao još osamdesetih godina prošlog veka nizom značajnih romana i novela (Stari brod, Jesenji gnev). U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane „književnosti potrage za korenima“, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja.
Svoj književni uticaj potvrdio je i u narednim decenijama (Septembarska priča, Sedam vrsta pečuraka, Baihuj), a 2011. godine, za roman Na visoravni, dobio je prestižnu književnu nagradu „Mao Dun“. Većina Džang Vejovih dela radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung, pa se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj rekonstrukcije predanja, tradicije i istorije sopstvenog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima.