O granicama u nama i oko nas promišljeno, uzbudljivo, potresno i s merom duhovito, piše Igor Marojević u novoj i svakako jednoj od njegovih najboljih knjiga. U pet novela smestio je dugi niz graničnih stanja našeg doba, mentalnih i geografskih.
Što ne mogu psihijatri može dobar književnik – da pronikne u mračne dubine, da strpljivo raspliće, nit po nit, tanano, složeno tkanje ljudske duše i natera na razmišljanje, možda i priznanje sebi o onome što je još sramota priznati drugome.
Sve što gledamo u vestima kao krajnji nasilnički način ima seme u dijagnozama kojih često nisu svesni ni oni koji ih imaju. Pre nego što je literarno savršeno „presadio” u svoje likove autor je očigledno medicinski proučio „razne vidove psihopatologije, borderlajn, bipolarne ili narcisističke poremećaje ličnosti, sadizam”.
Jedan njegov junak, doduše, kaže: „Pričati o čistoj depresivnosti i agresivnosti, pa čak i anksioznosti, danas kad su u svetu in bipolarni poremećaj, PTSP… to je kao da je čovek ostao na slušanju ranih Stonsa ili Hendriksa i prevideo pank, njuvejv, postpank, novi romantizam...”
Slovenačkog slikara Matjaža Dolinara u noveli „Alter Ego" upoznajemo kao „digitalnog blizanca" beogradskog kolege Borisa Grbića. Njihovi radovi su bili zapanjujuće slični „po digitalizovanom i pouljenom stensilu na platnu” i motivima na pojedinim slikama. Boris prihvata poziv da bude gost u Matjaževoj kući u Savudriji. I eto preokreta.
Uz poklon, litar dunje brenda Marojević, slovenački domaćin počinje da pokazuje pravo lice mentalno poremećenog čoveka, a literarni brend Marojević učiniće priču o daljem Borisovom boravku u Sloveniji uzbudljivom pikarskom novelom našeg veka.
Čitaoce uvek kopka šta je u delu fikcija, a šta stvarno.
Poznajući biografiju pisca koji živi između Beograda i Barselone očigledno je da je osnova prve novele stvarno iskustvo. Spisateljski dar i pripovedačka veština uramili su je u uzbudljivu priču i izveli iz granica bivše Jugoslavije gde su smeštene radnje drugih novela.
„Opšta mesta u vanrednom stanju”, priča je o istrazi u policijskoj stanici na frankfurtskom aerodromu. Metalno-staklena kabinica je granično područje glavnog junaka koji iz Španije putuje u Srbiju.
Iako poseduje pasoš svoje zemlje, nema pravo da stupi na teritoriju Nemačke s isteklim španskim dokumentima. Kako objasniti živopisnim likovima nemačkih policajaca da nije mogao da ih obnovi jer je u Kataloniji zbog pokušaja odvajanja aktivirano vanredno stanje? Proživećete svaki trenutak sa njim kao da je vaš.
Ako znate da je radnja „Pozitivca” smeštena u vreme kovida biće vam jasno da je reč o ironiji u naslovu. Glavni junak je imao nesreću da bude pozitivan na testu, ali u piščevoj igri to i ima pozitivne elemente jer tako dobija besplatan smeštaj u Crnoj Gori, gde se sklonio od policije.
To konačno i njegovom ocu daje priliku da postupi roditeljski. Do tada jedino zajedničko što imaju je depresija. Otac je i narcis, nekadašnji lekar koji čak i pandemiju zloupotrebljava, „plasira dva bolničko-bolesnička bestselera”. „U zamršenim okolnostima čovek samim razmetanjem, makar i netačnim stavom, dobija poklonike.”
Izdavaštvo je njegova opsesija na koju je utrošio sve, na kraju se i zadužio, pa je i on u bekstvu, od zelenaša. A opasni lokalni momci vrebaju u podgoričkom kafiću. Obračun je neizbežan. Umesto oružja protivnici u doba korone potežu pljuvačku. Ko će preživeti?
Granicu sa BiH prelazimo u društvu Dimitrija Bišćanskog, kolumniste beogradskog nedeljnika i muzičara. Kreće u Sarajevo na prvi međunarodni festival novinara. Upoznaje dve sugrađanke i lokalnog kolegu. In vino i rakija veritas!
Novo posleratno razumevanje Srba i Bošnjaka topi se u alkoholu, a PTSP bosanskog mladića i šovinizam beogradskog nekadašnjeg borca za prava žitelja ratnog Sarajeva dovodi u opasnost beogradsku ekipu.
U završnoj noveli idemo na Kosovo, u vreme koje se proteže od ranih sedamdesetih do kraja devedesetih. Okolnosti, lične ambicije, ljubav, izdaja… sve je tu. Priča se račva u niz tokova gradeći sliku porodice koja trpi sve udare. Famil(i)ja, etnički čista albanska porodica, dobija „i” iz zagrade kada se stariji sin Skender oženi Srpkinjom.
Činjenica da je mnogo starija i već ima dete iz propalog braka dodatno komplikuje stvari. Ona, braća, sestre, svako sa svojim neostvarenim snovima ruši delić po delić porodicu čiji je jedini stub otac, beskompromisni borac za poštovanje pravih vrednosti. Njegova smrt simboličan je krah porodičnih temelja. Toliko je pitanja o granicama u koje staju važne stvari života i toliko odgovora.
Samo treba pažljivo slušati Marojevićeve junake. Na njihovim greškama se uči. A pratićete njihove sudbine, navijaćete za njih, delićete i najmanju nadu za spas od haosa s one strane zamišljene granice, sve zato što svaka novela ima priču, pravu, uzbudljivu i ne ostavljate je do granice izmerene stranicama – 175.
Autor: Vesna Jovanović
Izvor: RTS magazin