Šesti, poslednji tom „Moje borbe” je pred nama. I konačno postaje jasno zašto je Knausgor svoju šestotomnu autobiografsku senzaciju nazvao baš tako. Na kraju eseja od 450 stranica o Hitleru i Holokaustu (što je gotovo polovina cele knjige), pisac iznosi jednostavnu tvrdnju koja sumira suštinsku poruku čitavog opusa: Ja sam ti. Dobar deo završnice „Moje borbe” bavi se cenom transparentnosti s kojom je autor opisao očevu užasnu smrt koja je bila tema prve knjige.
Ovo je šesta i poslednja knjiga monumentalnog serijala Moja borba, u kome Karl Uve Knausgor s retkom beskompromisnošću ispituje život, smrt, ljubav i književnost.
Autor piše o suočavanju s pritiskom koji je neminovno usledio sa uspehom prvih knjiga serijala, i njegovim često dramatičnim posledicama, pa je ova knjiga istovremeno meditacija o pisanju i njegovom odnosu prema stvarnosti, ali i opis piščevog odnosa prema samom sebi – njegovim ambicijama, sumnjama i manama.
Moja borba prikazuje život u svim njegovim nijansama, od trenutaka velike drame do naoko trivijalnih svakodnevnih detalja. To je projekat u kome se granice privatnog i javnog preklapaju, ne bez posledica za samog autora i one oko njega.
Šesti deo je ugaoni kamen ovog neuporedivog literarnog dostignuća