„Ako imate želju da počnete da čitate Murakamijeva dela, najbolje krenite od ove knjige.“ Asahi šimbun
Već je u ovom prvom delu romana jasno da je Murakami u Ubistvu Komtura uspeo da objedini gotovo sve glavne i prepoznatljive osobenosti svog pisanja uz duboke, slojevite i dalekovide opservacije o savremenom svetu.
Glavni junak je slikar, portretista na glasu, koji se posle razvoda povlači u vikendicu svog druga čiji je otac poznati slikar starije generacije. Jednog dana na tavanu pronalazi skrivenu sliku „Ubistvo Komtura“, koja u tradicionalnom japanskom stilu prikazuje istoimenu scenu iz Mocartove opere Don Đovani. Njegov izolovan život u divljini biće od tog trenutka ispunjen brojnim misterijama, nesvakidašnjim susretima i čudesnim otkrićima.
Ovo je knjiga o vremenu – o naporu glavnog junaka da „dovede vreme na svoju stranu“ u nameri da ono „postane njegov saveznik“ – i o istini, odnosno o nemogućnosti da tragamo za istinom, jer je danas „istina predstava, a predstava je istina“.
Možda ipak najznačajnije – ovo je knjiga o stvaranju i razumevanju umetničkog dela, o davanju i primanju, o razmeni. Pitanje za umetnike – Ima li umetničkog dela ako se „čuvamo u stvaranju“? A poruka za uživaoce umetnosti – „skrivena značenja i metafore ne treba objašnjavati rečima. Treba ih shvatiti“. Da dodamo – treba se prepustiti. To upravo traži od čitaoca ovaj roman.
„Murakamijev novi roman je opčinjavajući.“ Algemajne cajtung