Moja prijateljica s faksa seli se u Rim na tri meseca. Odvedi je na stadion, mogla bi biti potencijalna navijačica Lacija. Dao sam joj tvoj i-mejl, javiće ti se. Ona je književnica. Ime joj je Elizabet Gilbert.
Elizabet Gilbert, američka književnica i novinarka, kada je pisala svoju novu knjigu Jedi, moli, voli, istinitu priču o traženju smisla u životu, putujući kroz Italiju, Indiju i Indoneziju u potrazi za samom sobom i za pravom ljubavlju, upoznala je mladića interesantnog prezimena. Jedan mladi čovek – čije ime podseća na neki naziv iz turističke brošure o Italiji koji ju je vozikao kroz Rim na svom već izdrndanom skuteru, odvlačio je na stadion da prati fudbalske mečeve, ali koji ju je takođe vodio da isproba jela koja samo zakleti Rimljanin može da voli i ceni, bio je Luka Špageti. Do pre sedam godina nije ni sanjao kakva mu avantura predstoji. Zato što niko nije mogao ni da zamisli da će knjiga Jedi, moli, voli biti prevedena na veliki broj svetskih jezika, očaravši svojom neposrednošću i ironijom neverovatan broj čitalaca. Ovo je priča o prijateljstvu u Večnom gradu, o ljudima i hrani, o pravoj Italiji koja je nadahnula i Elizabet Gilbert. Na neki način, ovo je „praznik u Rimu“ za XXI vek.
Prevod sa engleskog: Sandra Nešović
I, da – kad već pitate – ja stvarno postojim, a moje prezime zaista glasi Špageti. Rođen i odrastao u Rimu, samouki sam gitarista, verni obožavalac fudbala i ljubitelj dobre kuhinje.