Roman o hostelu pod imenom Preko granice, gde su se obreli ljudi najraznorodnijih nacija.
Očita je i igra reči recepcioner-percepcioner. U doba velike migrantske krize, sudar Istoka i Zapada, predrasuda, nerazumevanja i prihvatanja Drugosti, sve u jednom malom neuglednom objektu u Beogradu.
Narator je ujedno i autor, jer se roman bazira na piščevom iskustvu rada u hostelu gde su odsedali migranti sa Bliskog istoka. Migosi, kako ih narator/autor od milja zove, pišući njihovo ime velikim početnim slovom, centralna su tema ove knjige, ali ne i jedina.
Ovaj roman je neka vrsta domaćeg Belog hotela, Hotela Savoy, Hotela Berlin, svih onih romana sa hotelima kao prostorima gde se smešta najneverovatnija galerija likova.
Knjiga je teška, neizdrživo teška na momente, ali ujedno i izuzetno zabavna, svakodnevna, životna, brutalna – po opaskama koje narator iznosi o Zapadu, Istoku, Balkanu, tim granicama koje su negde nepokolebljive, no fluidne ponekad, moguće da se prevaziđu ili barem prihvate.
Da li će Migosi uspeti da pređu preko granice, sa stajalište u hostelu Preko granice?
I da li zapadnjaci kada putuju na istok idu u biznis hodošašće, da li idu u orijentalne predele zbog sebe ili zbog tog sveta, ili u potragu za nečim odista, i čime tačno?