Među korisnicima staračkog doma „Treće doba“ u Parizu bio je i jedan dugonja mračnog lica, ali i tada prodornog pogleda, koji se poigravao uspomenama mešajući dva jezika – engleski njegove rodne Irske i francuski njegovog književnog izgnanstva. Taj stari gospodin zvao se Samjuel Beket.
Ovaj roman prvenac razotkriva iznenađujućeg Beketa, Beketa koji čeka kraj (ispunjenje) i koji je postao, možemo reći, jedan od sopstvenih likova. Nižu se epizode koje su mu obeležile život, ali i one iz svakodnevnog života u „Trećem dobu“, gde je Beket zaista živeo. Čitaoca obuzimaju sve snažnije emocije dok prati velikog Irca prema trenutku u kojem će ovaj zaćutati zauvek.
„Zahtevan poduhvat koji se mogao pokazati veoma rizičnim da Majlis Besri nije gotovo prirodno pronašla pravu ravnotežu između ’fikcije’ i stvarnosti, tako da čitalac ostaje bez daha od početka do kraja ovog romana, ne dosađujući se ni u jednom trenutku. A to je dokaz da je autorka umela da zapazi beskrajne detalje jednog kraja života koji je neizbežan, ali ipak nije neskladan. Skidamo kapu!“
Žan-Lik Favr, ActuaLitté
„Pripovedati o poslednjim danima pisca kojem je konačnost bila velika tema veoma je rizično. Majlis Besri je u tome uspela na krajnje prefi njen način.“
Viržini Blok-Lene, Elle
„Majlis Besri slika rascepkanu fresku na kojoj jednog pisca pristiže njegovo delo: Beket je, sitnim apsurdnim koracima, postao beketovski lik, joguni se i opire, ali se kreće ka onom neizbežnom. Poetično i britko.“
Antoan Pero, La Croix