Slike Slobodanke Rakić Šefer, jedne od naših najvećih savremenih slikarki, sadrže u sebi akumuliranu duhovnost; simboličko nasleđe istorije i podneblja koje tvori mentalne i karakterološke sklopove jednog naroda. Zato nije nimalo slučajno što se u književnoj elementarizaciji svog umetničkog ludensa Slobodanka Rakić Šefer vraća u svet detinjstva otkrivajući čitaocu u zanimljivoj i omamljujućoj prozi čitav mikrokosmos srpskog sela – sveta koji smo negde zaturili ili nekritički odbacili na putevima društvenog razvoja – u kome je sve predmet njene slikarske i književne radoznalosti.
Knjiga Ispod streje dedine kolibe nosi sobom jedan poseban stilizovani realizam sa patinom prošlih dana u kojoj se kroz svako lice i svaki oblik, suštinske rituale seoskog života, vašare i slave, narodnu umetnost i kulinarstvo... prepoznaje oblik i odlomak nečega što izvire iz kontinuiteta trajanja, bogate srpske istorije, mitologije, pejzaža, seoskog života i svega onoga što nas je godinama određivalo kao narod i kao integralni deo centralnih kulturnih tokova.
Objedinjujući u sebi velika i bogata iskustva jedne od naših najpoznatijih slikarki prelomljena kroz prizmu detinjstva i osvajanja životnih i umetničkih iskustava, bogato ilustrovana crtežima, inspirisanim zavičajnim refleksijama i već zaboravljenim pejzažima detinjstva i tradicionalne imaginacije, ova knjiga nije samo specifična biografska beleška već i čitava mala intimna istorija, koja umnogome nadilazi okvire zavičajne priče.
Slike i priče detinjstva
Slobodanka Rakić-Šefer
„To ja sanjam budnim okom” naziv je izložbe slika Slobodanke Rakić-Šefer koja će biti otvorena u sredu, 6. decembra u Galeriji ULUS-a u Beogradu. U okviru izložbe 13. decembra biće održana promocija njene knjige „Ispod streje dedine kolibe”.
Slika „Pesnička sofra” (ulje na platnu 60 x 60) Slobodanke Rakić-Šefer uručena je na nedavno završenom 11. jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu Danijelu Husti, dobitniku nagrade „Avdo Mujčinović”, za najboljeg mladog glumca koju dodeljuje list „Politika”.
Slobodanka Rakić-Šefer priredila je do sada blizu 80 samostalnih izložbi, učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo.
– U protekloj godini radila sam mnogo. Najpre je u martu izašla moja knjiga „Ispod streje dedine kolibe” sa kojom sam se godinama mučila oko štampe i koja je tek nedavno uz pomoć Ministarstva kulture ugledala svetlost dana, a štampao je grafički atelje „Dereta”. U pitanju su priče iz detinjstva bez ulepšavanja i nadogradnje, iskrena ispovest o najranijem detinjstvu provedenom u Mačvi, koje je formiralo moju ličnost i trajno odredilo moju umetnost.
U knjizi se sa dečjim divljenjem podsećam na sve one starinske običaje i seoski život pun prirodne lepote i paganske pobožnosti. Slave, preslave, vašari, prela, samo su neka ključna mesta koja su krasila seoski život u Mačvi – kaže Slobodanka Rakić-Šefer.
Nemam nameru, dodaje naša sagovornica, da odlutam u svet književnosti, jer život je kratak, a želim još mnogo toga da odsanjam na likovnom planu.
Poznata slikarka nedavno je sa kolegama Brankom Miljušem, Banetom Markovićem, Goranom Mitrovićem i Dragoslavom Živkovićem otvorila Kulturni centar Srbije u Parizu.
– To je prostor koji sam doživela kao mogućnost da se svaki pravi stvaralac u njemu predstavi. Međutim, obaveza je svakog budućeg direktora da vrati ugled centra kakav je imao pre dve decenije i tek tada će biti rezultata. Meni lično javilo se nekoliko naših ljudi k oji su davno emigrirali iz zemlje i koji su tek sada počeli da ulaze u naš centar, ali se još ne usuđuju da dođu u zemlju. Zapravo, njih je ganula simbolika sa mojih slika i imali su želju da pričaju sa mnom. Imam utisak da sam jednog i nagovorila da posle pet decenija konačno dođe kući, u domovinu – kaže slikarka.
Slike koje Slobodanka Rakić-Šefer stvara poslednjih godina nose istinsku strast za bojom. Autorka napominje da su najdirektnije vezane za detinjstvo i kao da su se slike i knjiga na najprirodniji način, posle tri decenije, spojile u jednu tačku.
– Ove slike su detinjstvo koje i dalje sanjam, zato se izložba i zove „To ja sanjam budnim okom”. Vek u kojem živimo trebalo bi da bude vek progresa, ali kako vidimo, on se pretvorio u vek histerije. Ljudi su postali nesrećni i automatizovani. U trci za egzistencijom sve više gubimo sebe i nemamo više ni za šta vremena. Zato sam ove slike posvetila i sebi i drugima, kao upozorenje, kao lek da osvetlimo naše podsvesne delove i da svaki dan nađemo neka zadovoljstva. U slikama sam namerno svesno potražila kontinuitet sa prošlošću sa arhetipovima koji su prepoznatljivi na našim ikonama, freskama, narodnoj ornamentici i graditeljstvu, ćilimima... – kaže Slobodanka Rakić-Šefer.
B. Trebješanin