U ovoj knjizi potrudio sam se da odgovorim na sledeća pitanja: • Šta je najkvalitetnije u hrani? • Odakle se to može dobiti? • Kako s maksimalnom koristi upotrebljavati hranu?
Najkvalitetnije u hrani je potencijal životne energije, koji ona može predati organizmu. Glavni nosioci životnog potencijala u hrani su fermenti (latinski, fermentare - "izazivati vrenje"), ili enzimi (grčki, en - "unutra", zyme - "kiseljenje"). Prema definicijama iz Velike medicinske enciklopedije, to su "specifični katalizatori belančevinaste prirode, koje proizvode ćelije i tkiva živih organizama i sposobni su da više puta ubrzavaju hemijske reakcije, ne ulazeći u sastav krajnjih produkata reakcije. Prema tome, fermenti spadaju u biokatalizatore, čije je zajedničko svojstvo sposobnost da menjaju brzinu hemijskih procesa, svojstvenih živom organizmu. Fermentne reakcije razlikuju se od običnih katalitičkih reakcija po tome, što one imaju temperaturni optimum, optimum reakcije sredine i specifičniji su".
Dakle, fermenti su belančevine, proste ili složene. U vezi s tim razlikuju se jednokomponentni i dvokomponentni fermenti. Jednokomponentni su posebne belančevine, koje ubrzavaju biološke reakcije; dvokomponentni se sastoje iz aktivne grupe i koloidnog nosača (vlastite belančevine), međusobno čvrsto povezanih. Aktivnu grupu uobičajeno nazivaju "kofermentom", a belančevinastog nosača "apofermentom".
Kofermenti su vitamini, joni hemijskih elemenata i neke druge materije. Prisustvom jedne ili druge materije u aktivnom centru fermenta objašnjava se njegova specifična uloga u organizmu.
Zaključak se nameće sam od sebe: treba upotrebljavati više hrane zasićene fermentima, odakle ih dobijaju sva živa bića, među kojima i čovek. U nekim namirnicama ih se sadrži više, u drugim - manje, a u nekim ih uopšte nema. S čime je to povezano? U prvom redu s time, što su fermenti veoma osetljivi na spoljašnje uticaje i pri temperaturi od svega 54° C potpuno gube svoju aktivnost (belančevinasti deo se smanjuje). Oni se razlažu i pod uticajem sunčeve svetlosti, usled kontakta s vazduhom, kao i u agresivnoj sredini (usoljavanje, marinada i slično). Prema tome, najbolje je upotrebljavati svežu hranu u sirovom obliku, ali u klimatskim uslovima koji vladaju u našem podneblju to je nerealno. U hladno godišnje doba biljnu hranu treba pripremati. Kako to pravilno uraditi da bi se maksimalno sačuvao njen biološki aktivan deo? Pored pravilnog pripremanja hrane nju treba i pravilno upotrebiti - reč je o kombinaciji namirnica za vreme jednog obroka i o tome, kako treba jesti. Krug tema koje sam skicirao je označen, a dalje ću vas upoznati s njihovom praktičnom primenom. Kao zaključak ću navesti prikladne, prema mom mišljenju, reči Normana Vokera. "Treba da znamo da se svi mi sastojimo od milijardi mikroskopskih ćelija i da naše postojanje potpuno zavisi od njih. One pak imaju potrebu za stalnom živom i aktivnom ishranom. Od vas, i samo od vas, zavisi da li hrana koju unosite, dobro ili loše hrani vaš organizam".
Ubeđen sa da će moja knjiga pomoći svakom čoveku da počne da se bavi samoozdravljenjem. Međutim, ako se radi toga, napor učini samo na polju zdrave ishrane, a da se pritom nastavi sa starim greškama, povlađivanjem svojim ukusima i navikama, tada je takvo ozdravljenje pogrešno po svojoj suštini. Proviđenje u svakom slučaju neće zaboraviti da tom čoveku očita dostojnu lekciju.
Prirodni život u kombinaciji s uvažavanjem Prirode zahteva minimum vaših napora na putu prema zdravlju - sve će se ispuniti samo od sebe. S poštovanjem i želim svima zdravlja i zdravog mišljenja! |