UZ MUZIKU
Trgom isečenim u leje sirote,
Skverom gde red mori drveće i cveće,
Sipljiv se građanin, pod maljem toplote,
U četvrtak gordom glupošću razmeće.
– Tu vojni orkestar usred parka svira
I Valcer sviralâ ritmom šapke hvata;
– Tu, u prvom redu, kicoš paradira,
Na privesku svoga sata visi ćata;
Rentijer s lornjonom lovi falš-tonove;
Tu činovnik, nadut, vuče krupnu damu,
A s njom ide revni vodič za slonove,
Pratilja, s karnerom nalik na reklamu.
Tu umirovljeni poštar, čarkajući
Pesak štapom, s klupe, preozbiljno gudi
O stanju u svetu, pa burmut šmrčući
Iz srebrnog suda, ugovore kudi…
Tu katkad Flamanac na klupi raširi
Burag, gdeno više no u bačvu stane,
I svoju lulicu, iz koje mu viri
Krijumčaren duvan, sladi natenane…
Tu se parkom keze probisveti divni;
Jer od trube raste u srcu toplota,
Mirisav ko ruža, tu redov naivni
Bebu nežno milki, dadilju da smota…
– Ja pratim, razdrljen, stazama u seni
Živahne curice, a one to znaju,
Pa se glasno smeju i okreću k meni,
A drske im tajne iz očiju sjaju.
Ćutljivo ih pratim, a pogled mi hvata
Sve što kriju nakit i vitica smeđa,
Pa lutam pod bluzu, do beloga vrata
I oblih ramena, božanstvenih leđa.
Čizmice im svučem i čarape brže…
– Dočaravši telo u zanosu plovim…
One tiho šapću, spadalom me drže.
– A ja im žestokom željom usne lovim…