Prvi ontološki argument u zapadnohrišćanskoj tradiciji izneo je Anselm Kenterberijski u svom delu Proslogion (lat. Proslogium ili „Diskurs o postojanju Boga“), u kome definiše Boga kao „biće od kog se veće ne može zamisliti“, i tvrdi da takvo biće mora postojati u svačijem umu, čak i onoga koji poriče postojanje Boga.
Iz ovoga Anselm zaključuje da ako najveće moguće biće postoji u umu, ono mora postojati i u stvarnosti, jer ako bi postojalo samo u umu, onda mora da je moguće da postoji još veće biće - ono koje postoji i u umu i u stvarnosti. Prema tome, ovo najveće moguće biće mora postojati u stvarnosti.
Cena je iskazana sa PDV-om.