Sudski poslužitelj u mirnom alpskom gradiću Hajligenbergu ne može da se seti svog imena. Ne može da se seti ni kako je došao tu i postao ono što jeste. Naizgled, život u tom okruženju je prijatan i lep. Sve će se promeniti kada jednog dana bude uhvatio sudiju kako tokom suđenja, za koje nije bio ni najmanje zainteresovan, krišom gleda kompromitujuće fotografije maloletnika i nekih gradskih velikodostojnika. Ispostavlja se da bezbrižno mesto ušuškano u Alpima nije ni izbliza toliko mirno kao što se na prvi pogled čini. Taj događaj pokrenuće lavinu sećanja sudskog poslužitelja na mladost i lutanja po svetu, zahvaćenom ratnim vihorom. Pred čitaocem iskrsavaju rimske katakombe, tople letnje noći u Bruklinu, javne kuće u Stokholmu, detinjstvo u Norveškoj, lutanja po Nemačkoj. Za sve to vreme on beleži svoje protokole u dvanaest ogromnih tomova, naslovljenih Istorija bestijalnosti, gde postepeno otkriva strašnu prirodu ljudskog duha, obuzetog svirepošću i beznađem, koji će doživeti svoj vrhunac u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata. Bjernebue tako ispisuje tmurnu hroniku jednog od najkrvavijih vekova u ljudskoj istoriji – XX veka – kao i putopis kroz opustele gradove, stvarne i snevane.
Trenutak slobode: hajligenberški rukopis Jensa Bjernebuea postao je klasik norveške književnosti i manifest borbe protiv ponovnog rađanja fašizma u posleratnoj Evropi. Sam Bjernebue je bio oštar i beskompromisan kritičar norveškog društva i zapadne civilizacije, uzrok većine nemira, kontroverzi i skandala na norveškoj kulturnoj sceni tokom dvadeset pet godina. Bio je jedini pisac u Norveškoj kome je knjiga sudski bila zabranjena. Zbog problema sa alkoholom i depresijom 1976. izvršio je samoubistvo u pedeset i šestoj godini života.
Prevod s norveškog: Ratka Krsmanović Isailović