„Stabla su arlekini, reči su arlekini, kao i situacije i zbirovi.
Sastaviš dve stvari – šale, slike i dobiješ trostrukog arlekina.
Hajde! Igraj se! Izmišljaj svet! Izmišljaj stvarnost!”
I jesam. Bogami, jesam.
Svoj poslednji završeni roman, Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života samog autora, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Brojne paralele između Vladimira Vladimiroviča Nabokova i njegovog junaka Vadima Vadimoviča N. (takođe pisca koji stvara na ruskom i engleskom jeziku), kao i sličnosti književnih dela dvojice autora – treba shvatiti kao svojevrsnu parodiju kojom se Nabokov podsmeva upravo tim brižljivim nadribiografima. Iako narator Vadim mnogo toga „pozajmljuje” iz Nabokovljevih knjiga, u ovom romanu će uživati ne samo vrsni poznavaoci autorovog života i opusa već i svi poklonici majstorske veštine književnog pripovedanja, besprekornog stila i ingeniozne duhovitosti.
Prevod sa engleskog, komentari i pogovor: Zoran Paunović