V Deretin konkurs za neobjavljeni roman

Nagrada
„Miroslav Dereta“

Na Petom Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2010. godine, stiglo je 133 rukopisa…

Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je uži izbor od 10 rukopisa. To su romani: "Silazak u Atlantidu" Nenada Petrovića, "Lavirint smrti i samoće" Milovana Stankovića, "Beovavilon" Petra Grujičića, "Muzika Mocartovog pepela" Zdravko Kecman, "Nebeske Kosturnice" Ranka Pavlovića, "Pod kontrolom" Aleksandra Novakovića, "Niko, nigde" Boška Tomaševića, Šlustrik" Milena Alempijevića, "Alhambra-kitnjasta alegorija" Zorana Rosića i "Kameni brodovi" Save Stijepovića.

Informacija o rukopisima koji su ušli u najuži izbor biće objavljena sredinom septembra.

V Deretin konkurs za neobjavljeni roman

Nagrada
„Miroslav Dereta“

Grafički atelje Dereta i gradska opština Čukarica raspisali su peti po redu konkurs za dodelu književne nagrade „Miroslav Dereta“ za najbolji neobjavljeni roman.
Konkurs je otvoren do 1. jula 2010. godine. Rukopise, potpisane punim imenom i prezimenom, slati na adresu:
Grafički atelje Dereta
Vladimira Rolovića 94/ a
11030 Beograd
sa naznakom konkurs za nagradu „Miroslav Dereta“.
Dosadašnji dobitnici su; Slaviša Radovanović za roman Francuska kutija šibica (2006), Laura Barna za roman Crno telo (2007), Vida Nenadić za roman Zoo called London (2008) i Bisera Boškailo za roman Bilija (2009).
Žiri će svoju odluku doneti početkom septembra. Nagrađeni rukopis će izaći iz štampe u toku ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga. Nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa biće dodeljena u decembru 2010.
Rukopisi poslati na konkurs se ne vraćaju.

DODELA NAGRADE MIROSLAV DERETA

Milan Tlačinac i Dijana Dereta uručuju nagradu Biseri Boškailo

IV Deretin konkurs za neobjavljeni roman

Nagrada
"Miroslav Dereta"

Na Četvrtom Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”,  u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2009. godine, stiglo je 125 rukopisa…

Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Milica Lilić i Radivoj Šajtinac odredio je širi izbor od 10 rukopisa. To su romani: "Vreme i okolnosti" Aleksandra Novakovića, "Jelisijum" Živojina Petrovića, "Ispovest dobro dresiranog psa" Tihomira Nešića, "Rodoslov pelikana"  Živke Mančić-Stoiljković, "Retro fragmenti" Aleksandre Mokranjac, "Viktor Ajsberg" Aleksandra Marčićeva, "Naustice Brankovića" Silvane Hadži-Đokić, "Vlasnik srećnog trenutka" Marije Šimoković, "Bilija" Bisere Boškailo i "Konture sitnih grešaka" Ivana Jevđenijevića.

 Informacija o rukopisima koji su ušli u uži izbor biće objavljena sredinom  septembra.

III Deretin konkurs za neobjavljeni roman

Nagrada
"Miroslav Dereta"

Grafički atelje Dereta raspisao je treći po redu konkurs za dodelu književne nagrade „Miroslav Dereta“ za najbolji neobjavljeni roman. Konkurs je otvoren do 1. jula 2008. godine za sve romanopisce koji pišu na srpskom jeziku bez obzira da li žive u Srbiji ili u dijaspori i bez obzira na afirmisanost ili starosnu dob. Rukopise, po jedan primerak, slati na adresu:

Grafički atelje Dereta
Vladimira Rolovića 94a
11030 Beograd
sa naznakom konkurs za nagradu „Miroslav Dereta“.

Dosadašnji dobitnici su; Slaviša Radovanović za roman Francuska kutija šibica (2006) i Laura Barna za roman Crno telo (2007). Žiri će svoju odluku doneti početkom septembra. Nagrađeni rukopis će izaći iz štampe u toku ovogodišnjeg beogradskog Sajma knjiga. nagrada koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa biće dodeljena u decembru 2008. Rukopisi poslati na konkurs se ne vraćaju.

NAGRADA “MIROSLAV DERETA”

Spisateljica Laura Barna, dobitnica ovogodišnje nagrade „Miroslav Dereta“ za roman u rukopisu, zvanično je primila priznanje naše kuće u utorak 11. decembra. U „Galeriji 73“, na Banovom Brdu, Lauri je plaketu uručila vlasnica Grafičkog ateljea DERETA, Dijana Dereta, a novčani deo nagrade dodelio je predsednik Gradske opštine Čukarica mr Dragan Tešić. O Lauri i njenom delu govorili su predsednik žirija Zoran Bognar i glavni urednik naše kuće Petar Arbutina.

Laura Barna

nagrada Miroslav Dereta

uručenje nagrade

OBRAZLOŽENJE

Na Drugom Deretinom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2007. godine, stiglo je 102 rukopisa… Žiri koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jovica Aćin i Radivoj Šajtinac odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: “Regulator» Aleksandra Novakovića, «Crno telo» Laure Barne, «Slavljenik» Đorđa Ocića, «Svi životi Zaharija Neuzinskog» Aleksandra Marčićeva i «Divlji jaganci» Eve Ras.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2007. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Lauri Barni za roman „Crno telo”...

Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:

Roman „Svi životi Zaharija Neuzinskog” Aleksandra Marčićeva, za koji je još u sinopsisu ovaj autor 2002. godine dobio nagradu/stipendiju „Borislav Pekić”, predstavlja pravi primer više nego očigledno pristigle i sve dominantnije intelektualne proze visoke erudicije. Sjajno građena kompozicija romana predstavlja nam Aleksandra Marčićeva kao jedno od najprijatnijih otkrića i iznenađenja ovogodišnjeg konkursa i, naravno, kao jednog vrlo zrelog i dobrog pisca koji će zasigurno u najskorijoj budućnosti dobiti svoje zasluženo mesto na topografskoj mapi savremene srpske proze. Kod ovog rukopisa istakli bismo jedan primetan problem, a to je svakako hermetični, gotovo teško prohodni jezik što otežava koncentraciju i tečnu i pitku komunikaciju čitaoca sa romanom što je inače univerzalni, odnosno sveopšti problem intelektualne proze.

Đorđe Ocić u esnafu slovi za tihog, nenametljivog, ali vrlo dobrog i temeljnog pisca. U romanu „Slavljenik”, posvećen profesoru Nikoli Miloševiću koji je preminuo ove godine, Đorđe Ocić je koristeći i imaginarne i konkretne ličnosti iz javnog života gradio intrigantnu fabulu o obmanama i vinostima, o prijateljstvu i ljubavi, o sukobima ideja, o Erosu i Tanatosu... Reč je o jednom zaista dobrom romanu koji se više nego opravdano izdvojio i našao među pet najboljih romana na ovogodišnjem Deretinom konkursu...

Aleksandar Novaković, diplomirani istoričar i dramaturg, piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče za koje je i više puta nagrađivan. Radi se o jednom vrlo temeljnom i produktivnom mladom piscu kojem se, ukoliko nastavi ovako vredno i posvećeno da radi, smeši svetla budućnost. Roman „Regulator”, osim što je ispisan jednim zaista modernim jezikom i što odiše stilskom prepoznatljivošću, predstavlja nam Aleksandra Novakovića kao velikog majstora dijaloga u čemu mu je zasigurno i ne malo pomogla njegova edukacija, odnosno obrazovanje (podsetimo, Aleksandar Novaković je magistar nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta). Niko ne bi trebalo da sumnja ni u kritičarsku ni u čitalačku recepciju ovog romana.

Roman „Divlji jaganci” Eve Ras je zasigurno najbolje literarno ostvarenje do sada ove nekonvencionalne spisateljice i poznate i priznate glumice. Jedan izuzetno dobro građen roman sa intrigantnom fabulom o jevrejskoj porodici i čarobnim refleksijama detinjstva... Ipak, ovaj roman je preobiman što ne navodimo kao manu već kao dilemu u kojoj bi meri, sem originalne transpozicije neposredne priče kroz običaje, naravi, gestove i lične doživljaje zadovoljio oblik, pre svega, kratke romaneskne forme kakva je, svidelo se to nekome ili ne, danas dominantna.

Nagrađeni roman „Crno telo” beogradske spisateljice Laure Barne građen je kroz dve pararelne priče koje se odvijaju u različitim vremenima, ali koje se intrigantnim koincidencijama izuzetno nadopunjuju. Veoma je lepo u ovom romanu što nijedna od te dve paralelne priče (bilo da je reč o prvoj koja je ispisana u formi ispovedne proze junakinje Jelisavete Zalad ili o drugoj u kojoj imamo priliku da po prvi puta vidimo romansirane detalje iz života volšebnog pesnika Laze Kostića) nema intenciju da nadjačava i poništava drugu, što vrlo često nije slučaj u mnogim drugim romanima sa ovakvom kompozicijom. Trebalo bi napomenuti da Laura Barna ne robuje malim i velikim fabulama i da u svim svojim knjigama neguje gotovo sve vrste diskursa: i filozofski i esejistički i poetski i narativni... Svi oni koji su imali priliku da pročitaju njena dva prethodna romana «Protovir» i «Nevolje gospodina T. ili suteren» složiće se da Laura Barna neguje i donosi u srpsku književnost jedan potpuno nov i bogat jezik i rečenicu koji njenim delima daju tako bitan lični pečat i prepoznatljivost...

Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Lauri Barni i promocija nagrađenog romana „Crno telo” obaviće se u Opštini Čukarica početkom novembra, neposredno posle ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu...

U Beogradu, 3. oktobar 2007.

Žiri: Zoran Bognar, predsednik
Jovica Aćin
Radivoj Šajtinac

"DRUGI DERETIN KONKURS ZA NEOBJAVLJENI ROMAN"
(najuži izbor)

Na trećem sastanku žirija (Zoran Bognar (predsednik), Jovica Aćin i Radivoj Šajtinac) za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta” žiri je odlučio da u najuži izbor uđu romani:

Regulator Aleksandra Novakovića,
Crno telo Laure Barne,
Slavljenik Đorđa Ocića,
Svi životi Zaharija Neuzinskog Aleksandra Marčićeva,
Divlji jaganci Eve Ras

Konferencija za štampu povodom objavljivanja imena ovogodišnjeg pobednika održaće se 03.10.2007. u 12h u knjižari Dereta u Knez Muhailovoj 46.

U Beogradu, 18. septembar 2007.

"DRUGI DERETIN KONKURS ZA NEOBJAVLJENI ROMAN"

Na Drugi Deretin konkurs za neobjavljeni roman za nagradu "Miroslav Dereta", u periodu od 1. marta do 1. jula stiglo je 102 rukopisa. Većina rukopisa stigla je od pisaca koji žive i pišu u Srbiji, ali trebalo bi napomenuti da je na ovogodišnjem konkursu bio impozantan odziv i naših pisaca iz dijaspore (Austrija, Nemačka, Hrvatska, BiH, Amerika, Kanada, Australija, Norveška)... Žiri koji je radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jovica Aćin i Radivoj Šajtinac za uži izbor od 10 rukopisa izabrali su sledeće romane:

Dijalog sa horizontom Čedomira Ljubičića,
Čuvari dogma Laka Veselinovića,
Regulator Aleksandra Novakovića,
Balerina iz male kutije Milkice Miletić,
Paklena kuhinja Đure Stanojevića,
Crno telo Laure Barne,
Slavljenik Đorđa Ocića,
Svi životi Zaharija Neuzinskog Aleksandra Marčićeva,
Divlji jaganci Eve Ras i
Praktično nemoguć san Aleksandre Mokranjac.

U Beogradu, 4. septembar 2007.

RASPISAN KONKURS ZA NAGRADU „MIROSLAV DERETA“

Grafički atelje DERETA i Gradska opština Čukarica raspisuju drugi po redu KONKURS ZA NEOBJAVLJENI ROMAN za nagradu MIROSLAV DERETA. Rukopise (odštampan roman u jednom primerku potpisan punim imenom i prezimenom) slati na adresu:

Grafički atelje DERETA (za konkurs)
Vladimira Rolovića 94a,
11030 Beograd

Konkurs je otvoren od 01.03.2007. do 01.07.2007. kako za afirmisana imena, tako i za pisce koji do sada nisu objavljivali. Imena dobitnika će biti saopštena do kraja septembra 2007. a nagrađeni rukopis izaćiće iz štampe do sajma knjiga u Beogradu 2007.

Uručena nagrada "Miroslav Dereta"

Konkurs za nagradu za roman u rukopisu „Miroslav Dereta“ dobio je i svoj svečani epilog. Nagrađeni autor Slaviša Radovanović, uprava Mesne zajednice „Čukarica“, kao i čelni ljudi naše kuće, novinari i gosti skupili su se 9. novembra u prostorijama te mesne zajednice kako bi roman „Francuska kutija šibica“ dobio i svoje zvanično priznanje. Autoru Slaviši Radovanoviću tom prilikom uručena je plaketa i novčana nagrada, a on je, prilikom svog izlaganja, istakao značaj književnosti u Srbiji za koju misli da nije centralizovana (u ekonomskom i privrednom smislu reči) več da je podjednako snažna i kvalitetna u svim delovima zemlje. To su pristigli radovi sa konkursa i potvrdili.

Ovo je prvi krug novouspostavljene nagrada, za koju Grafički atelje „Dereta“ želi da preraste u tradiciju, tako da nas novi konkurs očekuje već od proleća.

Deretin konkurs za neobjavljeni roman

OBRAZLOŽENJE

Na prvom konkursu za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”,  u periodu 0d 1. marta do 1. jula 2006. godine, stigao je 151 rukopis… Žiri, koji je višemesečno radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jovica Aćin i Radivoj Šajtinac, odredio je najuži izbor od 5 rukopisa. To su romani: „Francuska kutija šibica” Slaviše Radovanovića, „Radivoje govori” Milenka Pajića, „Progutajte i ovo” Đure Stanojevića, „Inkrustacija” Aleksandre Mokranjac i „Kovčezi, nož i vjenčanica” Zdravka Kecmana.

Na poslednjoj sednici žiri je jednoglasno odlučio da nagrada „Miroslav Dereta” za 2006. godinu (koja se sastoji od povelje, štampanja nagrađenog rukopisa i novčanog iznosa) pripadne Slaviši Radovanoviću za roman „Francuska kutija šibica”...

Obrazloženje žirija uz kratke opservacije rukopisa koji su ušli u najuži izbor glasi ovako:

Roman „Radivoje govori”, podnaslovljen kao etno roman, Milenka Pajića iz Požege, proverenog i dobrog pisca vrlo zapaženih knjiga, ima jedan vrlo primetan problem – anabazičnost, predočavanje knjige bez kraja iako je globalnom organizacijom vrlo upečatljivih priča skinutih s magnetofonskih traka autor sledio nit suptilne rekonstrukcije nekog pojedinačnog ali i porodičnog života u okvirima vremena i istorijskih potresa. Rukopis je preobiman što ne navodimo kao manu već kao dilemu u kojoj bi meri, sem originalne transpozicije neposredne priče kroz običaje, naravi, gestove i lične doživljaje zadovoljio oblik, pre svega, kratke romaneskne forme. Čak i u izvornoj, obimom potvrđenoj širokoj, sedimentiranoj naraciji mišljenja smo da bi ovaj rukopis morao doživeti izvesna skraćenja pre svega da bi se status beletristički relevantnog jasno artikulisao kroz kompozicione prioritete a ne samo kroz naslagu etnofenomenološkog nanosa.

Roman „Progutajte i ovo” Đure Stanojevića je prijatno otkriće – roman prvenac jednog do sada vrlo malo poznatog autora iz Čoke. Ovaj roman, pisan iz sfere autsajderizma ne odmiče od svog stilskog uzora (Čarlsa Bukovskog), ali na mestima gde se lična biografija utkiva u milje rok generacije, malog mesta i provincijalne prigušenosti roman dobija vrlo autentičnu nijansu u opservaciji i digernecijaciji likova. Roman je, pre svega, kao što smo rekli, značajan u otkrivalačkoj komponenti, sa stanovišta promocije novog imena.

Roman „Inkrustacija” beogradske spisateljice Aleksandre Mokranjac ispisan je jednim zaista ultramodernim jezikom i odiše stilskom prepoznatljivošću. Niko ne bi trebalo da sumnja ni u kritičarsku ni u čitalačku recepciju ovog romana. A ono što posebno intrigira je činjenica da neko buduće delo ove spisateljice svakako bi trebalo očekivati s nestrpljenjem...

Roman „Kovčezi, nož i vjenčanica” Zdravka Kecmana je zasigurno najbolje literarno ostvarenje do sada ovog banjalučkog pisca. Jedan izuzetno dobro građen roman od prve do poslednje rečenice, sa dinamičnom fabulom, gotovo, bez praznog hoda... Ipak, kao poseban kvalitet ovog romana istakli bismo volšebnu karakterizaciju likova koja je, opet, s druge strane, bila glavna zamerka mnogim rukopisima pristiglim na ovogodišnji konkurs...

Nagrađeni roman „Francuska kutija šibica” požarevačkog pisca Slaviše Radovanovića, čitke, uzbudljive i ubedljive kompozicije ispisan je u trećem licu kao paradigma aktivne transpozicije dozirano svevidećeg i sveosećajućeg naratora i u svoj tematski prioritet stavlja specifičan primer marginalca, koji je Srbin, mlad, utekao od domovine i vojske kao što su, devedesetih to učinili brojni mladi ljudi. Autor vrlo vešto dozira sve oblike funkcionalnosti kako sa stanovišta jezika i diferencijacije likova, razmišljanja i gestova tako i sa stanovišta „armiranja” osnovne priče čineći to kroz dva sloja: jedan je poetičko-citatološki a drugi je verističko dramaturški. Utisak ubedljive prozne celine postignut je blagom persiflažom hronologije, premeštanjem aktera obrta i mikrodramaturških pasaža iz odnosne pozicije prema glavnom liku na uzročne inicijacije koje grade čitav jedan milje, pariski splin, specifičan etnoantropološki znak u vaskolikom ali i dnevnom opstanku.

Dijaloške strukture su oslobođene svakog manira ali i predvidive funkcionalnosti, pozicije unutrašnjih monoloških prosjaja, uslovno rečeno, poetički su striktne, ne narušava se kompozicija i ne podleže subjektivnoj, autorsko-retoričkoj unifikaciji. Obeležje konkretnog vremena u konkretnom individualnom predelu, kombinacija pročitanog i stvarnog iskustva, performansa sa stihovima i samoironično preovladanog otuđenja ovaj roman oslobađa opštih mesta, poznatih rešenja, kvaziaktuelne efemernosti vezane za poreklo, običaje, istoriju, stvarnost i ovovremenske neuroze... Ili u najkraćoj opservaciji: dobrom kombinacijom jezika i priče ovaj roman i pored svoje surove dokumentarnosti ne podleže nekim derivatima osavremenjene teorije odraza.

Uručenje nagrade „Miroslav Dereta” Slaviši Radovanoviću i promocija nagrađenog romana „Francuska kutija šibica” obaviće se u Opštini Čukarica početkom novembra, neposredno posle ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu...

U Beogradu, 27. septembar 2006.

Žiri:
Zoran Bognar, predsednik
Jovica Aćin
Radivoj Šajtinac

Deretin konkurs za neobjavljeni roman

Na prvi konkurs za neobjavljeni roman za nagradu “Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2006 stigao je 151 rukopis. Žiri koji je radio u sastavu Zoran Bognar (predsednik), Jovica Aćin i Radivoj Šajtinac opredelio se na sastanku održanom 05.09.2006. za 10 romana koji su ušli u uži izbor za nagradu.

To su romani:

• „Francuska kutija Šibica” - Slaviše Radovanovića
• „U potrazi za Lanom Kurteš” – Božidara Vasiljevića
• „Radivoje govori” - Milenka Pajića
• „Plaža Pržna” - Čedomira Ljubičića
• „Progutajte i ovo” - Đure Stanojevića
• „Titon” - Milenka Stojičića
• „Inkrustracija” - Aleksandre Mokranjac
• „Atman” - Ivana Ćirkovića
• „Smrzla su mi se jaja” - Miroljuba Todorovića
• „Kovčezi, nož i vjenčanica” - Zdravka Kecmana

Najuži izbor od pet romana žiri će objaviti u narednih sedam dana.

U Beogradu 06.09.2006.
Grafički atelje Dereta

Informacije o konkursu za nagradu „Miroslav Dereta“

Na konkurs, koji je početkom aprila raspisao Grafički atelje „Dereta“ – za najbolji neobjavljeni roman – javilo se do sada oko 70 autora što potvrđuje naša predviđanja da će konačan zbir činiti oko stotinak romana. Žiri, koji predvodi pisac Zoran Bognar, smatra da je konkurs potpuno uspeo i da se pokazalo, kako smo i očekivali, da postoji mnoštvo kvalitetnih rukopisa koji stoje u fiokama i čekaju srećnija vremena. Stglo je dosta radova koje su pisali provereni i poznati umetnici, ali i mnogo kvalitetnih rukopisa nepoznatih autora. Posebno nas raduju rukopisi iz dijaspore (Austrija, Nemačka, Hrvatska, Republika Srpska, Australija, itd). Konkurs je imao i lep odjek među etabliranim piscima, te se u esnafu uveliko priča o njemu. Završni datum do kada primamo radove je 1. jul kada počinje intenzivan rad žirija na iščitavanju tekstova. Vesti o radovima koji su ušli u uži izbor objavićemo početkom septembra.