Autor je primenio najsigurniji metod: posetio je sva mesta u Sremu koja su stradala od austrougarske vojske i od preživelih učesnika u događajima popisao je podatke o svakom pojedincu koji je u ovom ratu streljan. Osim ovog iskaza pojedinaca, autor je na mnogo mesta paralelno prikazivao i istorijske činjenice tako da se dobijaju i informacije o nastanku pojedinih mesta, istorijskim ličnostima, naseljavanju...
...Neizmerna ljubav koju su septembra 1914. iskazali Srbi iz Južnog Srema prema srpskoj vojsci, bila je izraz i izliv osećaja sviju nas neoslobođenih robova. Svi smo mi još onda željno očekivali sunce slobode, da nas ono što pre ozari o ogreje svojom svetlošću i toplotom.
Po povlačenju srpske vojske iz Srema, naoružani Madžari, budući nisu mogli da se osvete naoružanoj srpskoj vojsci zbog upada u Srem, odlučili su da se zato osvete mirnom i golorukom stanovništvu u Sremu. I oni sprovedu svoju odluku brzo u delo. Nad svojim podanicima u Sremu vršili su takve nečovečnosti i bezdušnosti, ubijanja i krvoprolića, da čovek zdravog razuma prosto nije mogao da veruje da se u Srednjoj Evropi jedan narod na ovako zverski način može kinjiti, ubijati i spaljivati.
Zašto su bili Madžari tako nemilostivi i bezdušni prema našoj braći, i zašto su ubijali naše Sremce u velikim masama? Zašto su im palili sela, rušili crkve, i škole, te ih materijalno sasvim upropastili, kad za to nije bilo nikakva ozbiljna razloga? Zašto je platilo glavom nekoliko hiljada naših nevinih Srba? ...