Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, u Rumuniji, kao sin pravoslavnog sveštenika. (Na rumunskom jeziku, njegovo prezime se izgovara Čoran.) Po završetku gimnazije u Sibijuu, studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je diplomirao odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu na rumunskom jeziku, pod naslovom Na vrhovima očajanja, objavio je 1933. godine i za nju dobio dve nagrade: Nagradu za mlade pisce, kao i nagradu rumunske vlade. Tokom 1936. i 1937. bio je profesor u gimnaziji u Brašovu i Sibijuu, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju o Ničeovoj
etici, koju, zapravo, nikada nije ozbiljno nameravao da napiše. Od tada nije napustio Francusku. Deset godina kasnije, počeo je da piše na francuskom jeziku. U međuvremenu postaje vodeći filozof savremene francuske misli. Nikada se nije vratio u Rumuniju. Umro je u Parizu, 1995. godine, i sahranjen je na groblju Monparnas. Životna saputnica Emila Siorana – Simon Buve, na neki način odaje priznanje njegovom filozofskom stavu utopivši se u moru 2005. godine.
Ovaj bliski prijatelj Semjuela Beketa i Ežena Joneska bio je zajedno s njima temelj ljudske misli i avangarde dvadesetog veka.