U delu Erotski fenomen, Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. "erotska diferencija" kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti.