Balzak se sa pravom može nazvati tvorcem modernog romana. Pre njega roman je smatran za niži književni rod. On ga je preporodio, obnovio i proširio njegove metode, dao mu ogromno, dotad neslućeno prostranstvo, neverovat- nu raznovrsnost i bacio u zasenak ostale književne rodo- ve. On nije samo obnovio roman karaktera i zasnovao na široj osnovi roman naravi, nego je bolje nego iko pre i posle njega umeo u istom delu da spoji i slije ova dva vida romana i da slikanjem ličnih oznaka jedinki slika osobi- ne celog jednog društva. Balzak je do te mere preporodio roman da je postao njegovo oličenje kao što su Homer i Molijer oličenje epopeje i komedije. Pre Balzaka, svakodnevnosti našeg običnog života, naše svakidašnje navike i potrebe, sve one prisnosti ko- jima je ispunjen naš život smatrane su za nezanimljive, beznačajne i nedostojne književne obrade. Sve je to izgle- dalo prosto, banalno, neestetski. Podvlačeći sav značaj ljubavi, te snažne ljudske strasti, Balzak je zapazio da ona nije jedina pokretna sila našeg života, koji je u velikoj meri ispunjen i drugim osećanjima, interesima, brigama i potrebama na koje se gledalo s nipodaštavanjem. Balzak, koji je imao veoma razvijeno osećanje za privatni život, za malograđanske navike, za domaće prizore, za realne vulgar- nosti i trivijalnosti, uočio je da su baš te, na prvi pogled beznačajne pojedinosti najtipičnije i najizraziti- je oznake našeg života i da roman treba da predstavlja život u svoj složenosti i raznovrsnosti, ne izostavljaju- ći ništa. Za njega se može reći, pre nego za ma kog drugog pisca, da je dao prava na život onoj ubogoj istini običnog života koju su svi prezirali, kojoj su se samo podsmevali, i romansijeri i dramski pisci.