Pri-i-i.
Čizma Italije puna je svakakvih čudesa, a među njima nikako ne treba zaboraviti dečaka Izidora Zvižduka, koji iako ne govori, može da razgovara sa pticama. I njegovu majku koja pravi najneobičnije stvari od testa, recimo zavese i kolevku. I njegovog oca, razrokog komunistu, koji svakoga jutra u kupatilu piše pisma: Johanu Sebastijanu Bahu, predsedniku Italije, Bogu.
Ali, pođimo ispočetka: u početku beše Zvižduk, pri-i-i.
Izidor nije običan dečak, jer obični dečaci koriste reči, a ne zviždanje. To će prvo primetiti njegovi „ćaknuti” roditelji, Stela i Kvirino, a ubrzo i svi stanovnici Matinele. Kos Ali je izgleda jedini koji nije nimalo iznenađen darom koji Izidor poseduje. On ga uči jeziku ptica i upućuje u tajne koje se prenose s kljuna na kljun. Stoga, kada grupa revolucionara odluči da prenese svoju poruku na neuobičajen način – daroviti dečak postaje logičan izbor za glasnika. Vesti o dečaku koji govori kao ptica proširiće se izvan njegovog malog mesta i doneti mu nova poznanstva, ali i nove izazove. Međutim, nakon razornog zemljotresa, Izidor će morati da se suoči i sa tamnijom stranom života.
U živopisnom svetu čije nam tajne otkriva Enriko Janielo čuda su sveprisutna – a kad nam se učini da je magija svakodnevice nestala, to nikako ne znači da nas je napustila, već da čeka pravi trenutak da se ponovo pojavi.
Prevod s italijanskog Gordana Subotić