Roman Žana Rea Malpertui, kuća zla opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave. Pingvinova enciklopedija horora kaže: „Roman Malpertui apoteoza je Reovog opusa, u kojem ukleti panteon luta ruševnom kućom i imanjem, direktnom međuzonom između zemlje i pakla“. Kim Konel u uvodu antologije belgijske fantastike tvrdi: „Ako neko upita na ulici prosečno obrazovanog Belgijanca koji je najbolji belgijski roman napisan u dvadesetom veku, odgovor će verovatno biti Malpertui.“
Neobičan naslov romana zapravo potiče od naziva jazbine u kojoj živi Lisac Renar (Renart, Reynard), lik iz niza srednjovekovnih satiričnih pripovesti o životinjama začetih upravo negde između Nemačke i Holandije, a popularnih i u Francuskoj. Renar je bio oličenje lukavosti i snalažljivosti, uglavnom ne maliciozne, osim prema onima koji zaslužuju kaznu. Dakle, asocijativno se Malpertui vezuje za lisičju jazbinu. Etimološki, to je složenica koja aludira na zlo (fr. mal) i vrata (fr. porte): dakle, vrata zla, portal ka zlu, Zloportal. Metaforički, ta lisičja jazbina, ili vratnice zla, mogla bi se posmatrati kao sinonim za zmijsko leglo, odnosno kao aluzija na zlo mesto, što je nezaobilazni toponim horora, okamenjen u obliku ukletog zamka klasičnog gotika, a kasnije variran u vidu uklete kuće savremenog horora.